Kako u BiH reaguju na nominaciju novog ambasadora SAD? – Region

Amerikanac Ronald Dž. Džonson iz Daksberija u Masačusetsu, nije karijerni diplomata i nema prethodno iskustvo u BiH niti na Zapadnom Balkanu. Na sajtu Bele kuće se navodi da je Džonson „istaknuti vojni lider, stručnjak za međunarodnu bezbednost i strateški savetnik sa više od četiri decenije profesionalnog iskustva.“

Penzionisan je u činu brigadnog generala, a u Marinskom korpusu SAD služio je od 1975. do 2010. Tokom karijere obavljao je operativne zadatke širom Bliskog istoka, Evrope, Kariba i Centralne Azije.“ Bio je i vojni posmatrač UN u Libanu i na Sinaju. Nakon penzionisanja ostao je aktivan u oblasti bezbednosti i odbrane.

U autorskom tekstu za Vašington Reporter prošle godine zalagao se za jačanje američke proizvodnje oružja kroz saradnju sa saveznicima i direktno pomenuo BiH.

Takva ideja nije bez osnova. Stručnjak za vojnu industriju Berko Zečević u razgovoru za DW u februaru 2024. govorio je o mogućnosti povećanja proizvodnje u fabrici „Pretis“ u Vogošći, uz investicije i uključivanje dodatnih kapaciteta. Prema Zečevićevim procenama iz 2024, proizvodnja bi mogla da dostigne oko 100.000 projektila godišnje. U to vreme Evropa je proizvodila oko 650.000 komada municije velikog kalibra godišnje.

Za transatlantsko partnerstvo i razvoj takve saradnje potrebno je stabilno političko i bezbednosno okruženje, a očekivanja od novog američkog ambasadora u BiH politički su nijansirana.

U RS očekuju manje intervencionizma

Profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjaluci Nina Sajić kaže za DW da je još posle Trampove pobede na predsedničkim izborima u novembru 2024. očekivala manje jednostran pristup američke politike prema Balkanu i veću spremnost Vašingtona da sasluša i srpsku perspektivu. Više od godinu i po dana kasnije, smatra da se već mogu uočiti određeni signali u tom pravcu.

Za Sajić bi suštinska promena bila da se BiH prestane posmatrati „gotovo isključivo kroz jedan, sarajevski politički filter“, kao i da se Republika Srpska i njeni legitimni predstavnici tretiraju kao sagovornici s kojima se direktno razgovara, a ne kao predmet politike o kojem se razgovara sa drugima.

Ako Džonsonov dolazak bude deo takvog šireg pristupa Trampove administracije, Sajić očekuje promene pre svega u metodama američke diplomatije: manje intervencionizma u unutrašnjim političkim odnosima i više insistiranja na direktnom dijalogu i dogovoru domaćih političkih aktera. To bi, po njenom mišljenju, moglo pozitivno da utiče i na odnose unutar BiH.

Dugogodišnja praksa u kojoj pojedini domaći akteri očekuju da međunarodni predstavnici intervenišu u njihovu korist, smatra Sajić, nije podsticala kompromis, već je često umanjivala potrebu za njim i stvarala svojevrsnu „kulturu zavisnosti od međunarodne intervencije“.

Ako poruka Vašingtona bude da se rešenja moraju tražiti prvenstveno između domaćih političkih aktera, to bi, zaključuje Sajić, moglo da vrati deo političke odgovornosti tamo gde i pripada – pre svega institucijama i izabranim predstavnicima u BiH.

Hrvatski pogledi

Politikolog Milan Sitarski, predsednik Instituta za društveno-politička istraživanja iz Mostara, smatra da je za hrvatsku politiku u BiH, ali i šire, povoljna okolnost to što se nesuglasice između Trampove administracije, institucija Evropske unije i pojedinih država članica s početka njegovog drugog mandata nisu pokazale dovoljno dubokim i trajnim da bi ozbiljnije ugrozile transatlantske odnose.

U takvim okolnostima, koje su u suprotnosti s prognozama, pa i željama mnogih aktera krajnje levice i desnice, moguće je istovremeno ostvarivati produktivnu saradnju i sa Vašingtonom i sa Briselom, na dobrobit BiH kao „federalne države i svih njenih konstitutivnih naroda i građana“.

Uslove za to, napominje Sitarski za DW, pruža ne samo pristup Trampove administracije, u kojem je, po njegovoj oceni, prisutno neuporedivo manje „neodgovornog mesijanskog intervencionizma u korist unitarističkih snaga u BiH“ nego ranije, već i postepeno slabljenje takvog stava u institucijama EU i na političkim scenama država članica.

„Nema razloga da se ne veruje da će i novi ambasador Džonson delovati u duhu konstruktivnog realizma usmerenog na odbranu postojećeg, dakle federalističkog Ustava BiH“, kaže Sitarski.

Biznis pre svega?

Profesorka Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Sarajevu Nedžma Džananović Mirašćija smatra da je za čvrste prognoze o mogućem imenovanju Džonsona još rano, imajući u vidu proceduru potvrđivanja, ali i „fleksibilnost i taktike Bele kuće koje podstiču neizvesnost“. Umesto prognoza, kaže, može da govori o racionalnim pretpostavkama.

Racionalno je očekivati da će prioriteti poput energetike i namenske industrije ostati visoko na dnevnom redu, ističe Džananović Mirašćija za DW, kao i da u tome neće biti previše suptilnosti.

„Ova administracija upravo i izbegava imenovanje karijernih diplomata kako osnovna politička poruka ne bi bila razvodnjena eventualnom diplomatskom kurtoazijom“, kaže ona.

Kao jedan od izazova za novog ambasadora vidi širi međunarodni kontekst u BiH, pre svega prisustvo Evropske unije i njenih država članica, koje je, kako ocenjuje, samo po sebi složeno, a odnedavno i „ozbiljno uzdrmano“.

Posebno će, smatra ona, biti zanimljivo pratiti dinamiku između novog ambasadora i drugih visokih američkih zvaničnika u BiH, uključujući Luisa Dž. Krišoka, vršioca dužnosti visokog predstavnika Sjedinjenih Država u BiH, kao i šefa Misije OEBS-a.

„Lokalni politički i međunarodni kontekst u BiH često predstavlja znatno veći izazov nego što se to čini kada gledate iz Vašingtona“, upozorava ona.

Na kraju, Džananović Mirašćija smatra da bi novi ambasador, posebno imajući u vidu da nije karijerni diplomata, trebalo da unese novi pristup i novu dinamiku. Prethodna administracija, iako je većina njenih aktera decenijama dobro poznavala Balkan i lokalne prilike, za sobom je, prema njenoj oceni, ostavila ojačane proruske aktere u regionu. „Nadajmo se da će ova ekipa doneti bolje rezultate“, zaključuje ona.