„Šangajska lista je kao svetsko prvenstvo, bolje smo prošli nego Brazil u fudbalu“: Branko Kovačević o plasmanu Beogradskog univerziteta – Društvo

On smatra da je pozicija Univerziteta u Beogradu, između 501. i 600. mesta – dobra.

– To znači da nismo u dva odsto najboljih nego u tri odsto. Kažite mi bilo koju oblast u Srbiji koja je u tri odsto nečega. U stvari, jesmo u tri odsto po odlivu mozgova i korupciji – ističe Kovačević, koji je na čelu UB bio kada se prvi put pojavio na Šangajskoj listi 2012. godine.

Pre toga, podseća, nismo bili rangirani, jer nismo ni imali pravo da učestvujemo.

– Tek od 2003, kad je premijer Đinđić potpisao sporazum o pridruživanju našeg akademsko-naučnog prostora evropskom prostoru, počela je priprema za Šangajsku listu. Cele 90. godine mi nismo mogli da objavljujemo radove. Deset godina sankcija 90-ih smo bili isključeni iz međunarodne zajednice. Nigde nije smelo da piše da ja radim na Univerzitetu u Beogradu. Mogao sam da pišem rad kao slobodan strelac, a instituciji se broje radovi njenih nastavnika i naučnika. Pripreme su počele u vreme kada je rektorka bila Marija Bogdanović, nastavio je Dejan Popović, pa posle ja. Postojao je kontinuitet i to je bio državni projekat. Tadašnja ministarstva nauke i prosvete su postavila kao strateški cilj da Univerzitet u Beogradu izađe na međunarodnu tu scenu i da povratimo ugled koji je uvek imao – navodi Kovačević.

Može li danas da zamisli da dva ministarstva na taj način sarađuju sa UB?

– Ne, naprotiv, oni taj proces uništavaju. Kažnjavali su univerzitete tako što su smanjili drastično sredstva, pre svega, za naučnoistraživački rad. Posao nastavnika je pola radnog vremena nastava, a druga polovina nauka. Zadatak nastavnika je i da studente uvrste u naučnoistraživački rad, počevši još od redovnih studija, pa sve do doktorskih studija. Rezultat Univerziteta u Beogradu je odličan, s obzirom na to da su sredstva koja su ulagana u nauku i obrazovanje vrlo mala. Neke tehnološki razvijene zemlje, kao što je Kina, 40 odsto bruto nacionalnog dohotka ulažu u obrazovanje i nauku – ističe Kovačević.

On smatra da se ne može govoriti o padu Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi.

– U prvih 100 rangiranih su univerziteti koji imaju Nobelovce i velike investicije. Na primer, fond Harvarda je oko 54 milijarde dolara i godišnje troši oko šest milijardi dolara, a Univerzitet u Beogradu, sve zajedno 31 fakultet i 11 instituta, troši 200 miliona. A Univerzitet u Beogradu je dvostruko veći od Harvarda. Dakle, ne može se reći da je to loš rezultat – smatra Kovačević.

Govoreći o naučnoj produkciji kaže da smo u početku imali mali broj radova u međunarodnim časopisima, oko 700, a danas je taj broj konstantan i kreće se od 7.000 do 9.000. Ono što nam fali za plasman u vrh liste su Nobelovci, a sadašnji rezultat može da poboljša veća citiranost istraživača.

Podseća da smo za proteklih 15 godina samo dva puta bili rangirani van 500 najboljih.

Kako se može povećati broj radova?

– Morate da imate kvalitetne projekte koji su inovacije, koji su aktuelni i kojima se rešavaju moderni problemi, a morate da imate i međunarodnu saradnju. Morate da projekte radite u okviru međunarodne saradnje i da imate saradnju sa vodećim univerzitetima u svetu, kao što su Harvard, Berkli, Stenford. Imali smo to kad smo počeli da radimo. U vreme kada sam bio rektor imali smo više od 200 ugovora sa vodećim univerzitetima. U toj međunarodnoj saradnji dolazi se do kvalitetnijih radova – kaže Kovačević.

Danas je, dodaje, međunarodna saradnja manja, a na pitanje ko je za to odgovoran kaže: „Strategija i politika države“.

– Strateška orijentacija je bila da mi izađemo na međunarodno tržište rada kad su u pitanju obrazovanje i nauka. Mi smo od Evropske unije dobijali sredstva. To je bila sasvim drugačija priča, naš sistem je bio kompatibilan sa EU i bili smo otvoreni. Postoje projekti Evropske unije čiji je cilj da povežu razvijene sa manje razvijenim institucijama. Mi imamo ovde i kancelariju Tempus Evropske unije, koja se bavi baš tom međunarodnom saradnjom i dobijanjem novca iz Evropske unije, da bi se ta saradnja ostvarila i da bismo imali pristup tim projektima koje se finansiraju iz fondova EU. Tu smo zatajili, jer znate kakav je naš odnos prema Evropskoj uniji. Potpuno se promenila strategija države i orijentacija, mala sredstva se ulažu, a i pogotovo se ne insistira na međunarodnoj saradnji. Pogledajte šta se dešava kad se izbori za Studentski parlament tretiraju kao politički izbori – ukazuje Kovačević.

Na pitanje da li je promena načina finansiranja nauke doprinela uravnilovci, on kaže da se mora insistirati na kvalitetu.

– Umesto da se ide na izvrsnost i kvalitet, ide se na kvantitet. Nikad kvantitet ne može da preraste u kvalitet. To je komunistička priča. Tako da mora da se ide na kvalitet, a da bi se dobio kvalitet morate da se otvorite i da sarađujete sa najboljima. Tako ćete dići i svoj kvalitet. Naši profesori moraju da sarađuju sa najjačim profesorima iz sveta, naši studenti moraju da provode vreme na najjačim univerzitetima i naučnim institucijama u svetu, i mi smo to radili od 2003, pa sve do 2015. I onda se potpuno priča obrnula – ističe Kovačević.

Na našu opasku da će vlast reći kako se zalaže za evropske integracije, Kovačević kaže:

– Mi deklarativno idemo ka Evropskoj uniji, međutim, da biste bili u EU morate da poštujete njihova pravila igre i zakonsku regulativu. Tek onda postajete ravnopravni član. Van toga ste vi ipak građanin drugoga reda. A mi to moramo da uradimo, pre svega, zbog sebe, ne zbog njih. To je naša stvar. Ranije je preko 50, 60 odsto ljudi bilo za ulazak u Evropsku uniju. Verujem da će se taj broj vratiti vrlo brzo ako se promeni politička atmosfera. Ne možemo kao mala zemlja da ostanemo isključeni iz međunarodne podele rada. Morate da se umrežavate i sa regionom, ali morate da imate i veće mreže, a najveća mreža je i geostrateški Evropska unija. Ne možemo Srbiju da odnesemo u Kinu ili u Sibir – ističe Kovačević.

Podseća da osim globalne Šangajske liste postoji i rangranje po naučnim oblastima, u kojima se pojavljuju i drugi domaći državni univerziteti.

– Niko ne zna da je najbolja oblast na Beogradskom univerzitetu biohemija. Imate poljoprivredu kakvu imate i situaciju u zemlji kakva je, a biohemija je među 35 vodećih u svetu. Sve može da se uradi kad se hoće. A kad se neće, ne može ništa. Zato je Šangajska lista dobra. Tu nema laži, nema prevare. Kao u sportu, to je svetsko prvenstvo. Mi smo bolje prošli nego Brazil u fudbalu – kaže Kovačević.