Lekcija iz Valjeva – Safeta Biševac
Srbija je ponovo ovih dana pokazala svoje ružno lice. U Valjevu je zapaljen automobil tužioca Vukašina Vujičića, koji radi na više slučajeva povezanih sa policijskim nasiljem na prošlogodišnjem studentskom protestu, kao i lokalnom grupom kriminalaca koje mediji povezuju sa SNS. To su oni što šamaraju ljude koji se usude da kažu nešto loše o predsedniku. Vujičić je, za svaki slučaj, porodicu iselio iz Valjeva, ali on nastavlja da živi u tom gradu i radi svoj posao. U izjavi policiji je rekao da je do napada došlo „u sadejstvu sa medijskim progonom“ kojem je izložen u Informeru i sličnim.
Valjevci su se iste večeri okupili u centru grada da tužioca Vujičića podrže. „U postupcima u kojima postupamo svi će imati jednak status, osumnjičeni i oštećeni, bez obzira na razlike koje postoje, po osnovi nacije, vere, imovinskog stanja, pa i političke opredeljenosti“, poručio je Vujičić i pozvao okupljene da aplauzom pozdrave njegove kolege, drugove i prijatelje iz vladajuće stranke koji su ga zvali i pružili mu podršku.“Iskreno se zahvaljujem i njima. Nadam se da će ovakav moj način razmišljanja postati način ponašanja u javnom diskursu“, kazao je Vujičić. Okupljeni na njegov poziv nisu reagovali, ali jesu mu na kraju aplaudirali. Iako verovatno nije navikao na javne nastupe i eksponiranje, Vujičić je svojim obraćanjem održao lekciju. Mirnim, jasnim i razumnim govorom rekao je šta treba. Ne predaje se, nastavlja svoj posao, ali i poziva na smirivanje strasti.
Rov je odavno dubok između dva dela Srbije, što je za naše društvo katastrofalno. Po pravilu, za to je kriva vlast jer imaju moć i kontrolu, ali da bi na sledećim izborima bili poraženi, neophodno je da druga strana pokaže razumevanje prema delu Srbije koji glasa za vlast. Ne prema onima koji vode, vređaju, prete, bogate se, poklanjaju resurse ove zemlje, već prema onima koji po inerciji glasaju za vlast ili su na to prinuđeni. Lepo su govorili u Alanu Fordu: „Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti“. Da bi ova vlast bila razvlašćena, druga strana, studentsko-opoziciona, mora da pobedi, dobije više glasova na izborima, što znači da ubedi deo birača SNS da za njih više ne treba da glasaju i da ponude jasnu alternativu. Mnogim biračima SNS nema spasa, ali nisu svi „krezube“ neznalice.
Imali smo i histeričnu reakciju vlasti na pad beogradskog i novosadskog univerziteta na Šangajskoj listi. Jednogodišnja blokada Univerziteta je sigurno imala uticaj na to, ali mnogo veću štetu je napravila vlast svojom politikom. Osvetom i kažnjavanjem visokog obrazovanja zbog podrške studentima, napravili su više štete nego bilo koji protesti i blokade. A kada Siniša Mali i Ana Brnabić kritikuju rektora Đokića i univerzitet, čak i manje upućeni znaju na koji stranu treba da stanu.
Možda i najružnija slika dela javnosti Srbije ovih dana ima veze sa politikom, ali je i posledica rada nečega što se zove mediji, a to nisu. Požari haraju našim regionom, a čini se da je najteže bilo u Omišu, pored Splita. Užasne scene su dirnuli mnoge koji su žalili i saosećali sa komšijskom zemljom. Ali deo Srbije je seirio zato što „Gori lijepa njihova“, povezujući požar sa ratnom prošlošću i „Olujom“. Onda se ispostavilo da je u požaru stradala devojka iz BiH, srpske nacionalnosti koja je u Hrvatsku došla da radi i zaradi. Da li je te koji su se radovali požaru bar malo sramota?
Mi što se trudimo da budemo medij, koji umemo da grešimo, ali to ne činimo namerno, koji ne želimo da Srbija postane zemlja primitivizma i mržnje, koji radimo svoj posao zbog sebe, profesije i društva u kome živimo, nalazimo se u, blago rečeno, neizvesnosti. Ali treba da poslušamo tužioca Vujičića i radimo svoj posao. Dok možemo.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
