Požar u Deliblatskoj peščari opasan po ekološki sistem, ali i zdravlje ljudi na tom području i u okolini – Društvo

Dok upozorenje državnih institucija o opasnosti požara po zdravlje ljudi izostaje, doktorka za plućne bolesti Slavica Plavšić ističe za Danas da građani nisu dovoljno informisani o štetnom uticaju dima i požara, iako je to u nadležnosti Gradskog zavoda za javno zdravlje.

“Treba reći da građani nisu informisani o tome da uopšte postoji štetno delovanje i u kojoj meri, što je dužnost gradskih zavoda za javno zdravlje. Koliko je meni poznato, Pančevački zavod za javno zdravlje se apsolutno nije oglasio povodom ovog požara koji traje već skoro mesec dana i gde je aerozagađenost izuzetno visoka. To isto važi i za okolna mesta, jer Deliblatska peščara zauzima jako veliku površinu, i onda su mnoga okolna mesta i gradovi ugroženi, ne samo Pančevo”, ističe Plavšić.

Redakcija Danasa je poslala pitanja Gradskom zavodu za javno zdravlje o tome koliko je štetna ova situacija po ljude, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nismo dobili.

Kako doktorka Plavšić ističe, nema dovoljno mernih stanica pomoću kojih se meri koncentracija PM čestica, ugljen-dioksida i drugih štetnih čestica.

“Onda imamo jako malo mernih stanica koje tačno mere koncentraciju PM čestica i ugljen-dioksida i drugih štetnih sastojaka koji se javljaju i u dimu. Ljudi se uglavnom plaše kad je plamen, međutim, sa samog aspekta zdravlja, šteta koja nastaje je dugoročna jer tog dima manje ili više ima stalno, u zavisnosti od meteoroloških uslova, u kom pravcu duva vetar i tako dalje. Tako da se oslanjamo na svoj osećaj, da li mi osećamo smrad, da li vidimo dim, a to naravno, nije dovoljno”, objašnjava Plavšić.

Najugroženije kategorije stanovništva su mala deca, trudnice, pacijenti koji imaju hroničnu opstruktivnu bolest pluća ili bilo koju drugu plućnu bolest, kardiovaskularne probleme i stari ljudi.

Plavšić kaže da je situacija štetna za sve, ali da su ove kategorije najugroženije.
“Praktično je štetno za sve, ali ove kategorije su najugroženije, i oni zaista treba da prate ta obaveštenja, koliko god da su oskudna, i da ih se pridržavaju. Ako je izraženo aerozagađenje, da budu u zatvorenom prostoru, i da, ako to nije neophodno, ne izlaze napolje. To je jedina zaštita koju mogu da sebi obezbede, drugog nekog načina za tako veliku aerozagađenost praktično nema, osim da je fizički izbegavaju”, ističe Plavšić.

Dodaje da su u drugačijem položaju ljudi koji su na terenu i da je veoma važno da im se obezbedi dobra oprema poput maski i filtera kako bi sačuvali svoje zdravlje.

Kada je reč o štetnosti PM čestica u vazduhu, prvi simptomi izloženosti mogu biti pečenje i suzenje očiju, kašalj i iritacija grla. U kasnijem periodu mogu se javiti i ozbiljnije tegobe, poput gušenja, stezanja u grudima, pogoršanja astme ili hronične opstruktivne bolesti pluća, zbog čega bi u tim situacijama građani trebalo da se jave lekaru i potraže stručnu pomoć.

Plavšić zaključuje da Gradski zavod za javno zdravlje mora da obavlja svoj posao i informiše građane istinito i pravovremeno.

“Najvažnije je da Gradski zavod radi svoj posao i da se oglašava i da informiše stanovništvo pravovremeno i istinito o aerozagađenju. Ne možemo mi da budemo sopstveni javni zavod, koliko god da se trudili. Nažalost, Pančevo već ima iskustva sa Institutom za javno zdravlje, pošto njegova direktorka provodi mnogo vremena u Ćacilendu, a sada verovatno na predizbornim kampanjama, tako da gotovo nikad nismo dobili informacije od nje”, kaže Plavšić.

Da institucije nisu adekvatno reagovale u ovoj situaciji ističe i Svetlana Stanarević, profesorka Fakulteta bezbednosti, koja navodi da su saopštenja državnih organa situaciju predstavljala u boljem svetlu nego što je ona zapravo izgledala.

“Ono što vidimo u medijima i na društvenim mrežama je da je izostala adekvatna reakcija državnih organa. njihova saopštenja su drugačija i oni to predstavljaju u boljem svetlu, ali na osnovu informacija koje imamo i sa terena i od prijatelja, od ljudi koji žive tamo, nekako se stiče utisak da nema adekvatne reakcije i da ono što je možda najveći problem, ne postoji adekvatna komunikacija sa građanima koji tamo žive i koji su ugroženi na određen način. Ta komunikacija je najslabija između lokalnog štaba za vanredne situacije i u tom smislu, dakle, to je nešto što nam odaje sliku da sistem sad, da li i lokalno ili generalno, dakle čitav sektor za vanredne situacije, na primer, ne funkcioniše najbolje u ovoj situaciji”, objašnjava Stanarević.

Još jedan problem koji profesorka navodi je što državni organi nisu unapred bili pripremljeni na ovu situaciju s obzirom da su se već ranije najavljivale velike vrućine.

“Znamo koje je godišnje doba, znamo koje su rizici mogući u tom periodu, šumski požari su krenuli i u regionu i širom sveta, znamo koje su nam i slabe tačke, tako da je ovaj sektor morao da reaguje pravovremeno. Ako znamo kada je u pitanju Deliblatska peščara, da su ti manji požari krenuli znatno ranije, pre nego što smo i uopšte javnost saznali o tome, moralo je ranije da se reaguje. Koliko sam ja razumela, građani su čak tražili pomoć, zvali policiju i rečeno im je otprilike – „Gasite sami“”, kaže Stanarević.

Kao drugu slabu tačku istakla je pitanje da li je bilo dovoljno opreme, kao i da li je u ovoj situaciji trebalo zatražiti međunarodnu pomoć.

Milenko Jovanović, predsednik Nacionalne ekološke asocijacije, takođe je istakao neadekvatno delovanje državnih institucija za koje je rekao da su morali da upozore građane da postoje nepovoljni parametri poput isušene zemlje, nedostatak padavina, visoke temperature, kako bi se građani sprečili i edukovali “da se ne igraju se sa vatrom”.

Kada je u pitanju biodiverzitet i posledice koji će ostaviti ovaj požar, Jovanović kaže da su biljni i životinjski svet oštećeni, a da su neke ugrožene vrste možda uništene.

„Životna sredina je sigurno ozbiljno oštećena. Potrebno je da se mesecima vrši monitoring da bi se videlo kolika je šteta, a onda da vidimo da li se to i kada može koliko-toliko popraviti. Ne mogu pare da revitalizuju uništen ekosistem. Može postepeno da se sanira i da se smanji šteta, ali ne možemo očekivati da se sve vrati u prvobitno stanje za nekoliko godina”, objašnjava Jovanović.

Dodaje da će požar ostaviti posledicu ne samo po biljke i životinje, već i po zdravlje ljudi.
“Ovo su stvarno tako strašne stvari koje ugrožavaju ne samo floru i faunu u Deliblatskoj peščari, nego ugrožavaju i zdravlje građana na manjoj i većoj udaljenosti, i to nesporno.

Za to služi prevencija, za to služi medicinska struka ili stručnjaci da kažu šta to gori, koje površine, koja to zapremina drveta gori, i sa kog područja da se ljudi sklone”, ističe on.

Jovanović zaključuje da “šteta može postepeno da se sanira, da se popravi, da to bude prioritet, ali da svako normalan u Srbiji vidi da je životna sredina jedna od poslednjih rupa na svirali ove vlasti”