Inflacija manja od očekivanja, od septrembra blagi rast – Ekonomija

Prema njenim rečima, Narodna banka je takođe i korigovala očekivani privredni rast na 3,2 odsto ove godine, dok su očekivanja za 2027. zadržana na 4,5 odsto.

„Na nižu inflaciju prethodnih meseci od naših očekivanja iz maja, najviše je uticao pad cena hrane. Usporavanje inflacije na 1,9 odsto u julu, dominantno je rezultat pad cena voća i povrća zbog dobrog roda. Takođe, i nekoliko meseci nakon prestanka važenja uredbe o maržama nije zabeležen značajniji rast cena ovih proizvoda“, napomenula je Tabaković.

Usporavanju inflacije doprinelo je i to što znatan rast svetskih cena energenata nije imao veće sekundarne efekte na naše tržište.

Niže ostvarenje inflacije utiče i na nižu prosečnu inflaciju za 2026. godinu koju sada NBS očekuje da bude 3,2 odsto, što je za 0,4 procentna poena manje nego u prethodnoj, majskoj projekciji.

U sledećoj godini centralna banka očekuje da inflacija u proseku iznosi 4,3 odsto.

„Sada očekujemo da kretanje inflacije bude u granicama cilja tokom čitavog perioda. Prema novoj projekciji, zbog niže baze iz septembra prošle godine i međunarodne cene nafte i energenata, inflacija od septembra ove godine biće blago iznad četiri odsto. Sledeće godine inflacija će biti stabilna, biće nešto iznad četiri odsto, da bi krajem naredne godine bila smanjena“, ocenila je Tabaković.

Tabaković je poručila da je NBS od aprila do kraja jula kupila 900 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu. To je smanjilo iznos neto prodaje deviza od početka godine na 320 miliona evra.

Od početka godine je neto prodala 320 miliona evra. Na današnji dan je minu 180 miliona evra.

Ona je istakla i da centrlana banka nije menjala kamatnu stopu zbog geopolitičkih tenzija koje se i dalje odražavaju na robna tržišta. „Novo rasplamsavanje tenzija na Blsikom istoku imalo bi efekte ne samo na naftu, već i na rast troškova kontejnerskog prevoza, lanaca snabdevanja, narušavanje poverenja investitora i potrošača“.

Prema rečima Sava Jakovljevića, direktora sektora za ekonomska istraživanja u NBS, na rast međugodišnje inflacije u septembru uticaće pre svega niska baza iz prošlog septembra.
„To je matematička kategorija, pošto je u septembru 2025. zabeležen mesečni pad cena od 1,6 odsto to će neizbežno dovesti do rasta inflacije u septembru ove godine, na oko četiri odsto ili nešto preko toga. Takođe, u trećem kvartalu sledeće godine očekujemo pik inflacije, upravo zbog niske baze iz ove godine zbog dobrog roda voća i povrća“, napominje on.

Jakovljević je istakao i da je svetska cena nafte nešto viša nego što su očekivali u maju. Sada je oko 90 dolara po barelu. Očekujemo da će ipak do kraja godine doći do ublažavanja cene nafte na oko 83 dolara, a sledeće godine 75 dolara po barelu. Sa tim cenama smo radili projekcije. Ako budu više cene nafte verovatno će biti i viša inflacija. Ako budu niže, verovatno niža inflacija“, rekao je on dodajući da nakon isteka uredbe o ograničenju marži nije došlo do skoka cena, što znači da su trajno ograničene.

Prema njegovim rečima, očekuju se troškovni pritisci iz okruženja, a za poslednje tromesečje očekuje se rast globalnih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda preko 20 odsto.

Jakovljević ističe i da će sledeće godine zbog EKSPO-a doći značajan broj turista što će podići potrošnju, ali da je taj efekat već uračunat u projekciju inflacije.

Mirjana Miletić, zamenik direktora sektora za ekonosmka istraživanja u NBS istakla je da očekuju u nastavku godine visok međugodišnji rast BDP, ali sporijim tempom nego u prvom polugodištu, pre svega zbog lošije hidrološke situacije i tolotnog talasa.

„Uticaće na manju proizvodnju električne energije, na rečni transport, može imati i negativne efekte na prerađivačku industriju i prinose poljoprivrede“, objasnila je ona.

Komentarišući uticaj davanja građanima po 6.000 dinara u septembru na inflaciju, Miletić je ocenila da kada je proizvodni jaz iznad dugoročnog trenda javljaju se inflatorni pritisci.

„Naša procena je da je jaz blago negativan i da bi krajem godine trebalo da se približi neutralnom nivou. Naredne godine taj jaz je blago pozitivan, tako da ne očekujemo inflatorne efekte, a radi se i o jednokratnim davanjima“, ocenila je ona dodajući da je ove godine fiskalna politika umereno ekspanzivna, ali agregatna tražnja ne deluje inflatorno.