Igre kvarnih brojeva – Lični stavovi

Međutim, procene brojnosti zasnovane su na fizički merljivim parametrima i čulom vida. Slika okupljenih pred binom pokazuje da je prostor od barem 50 metara, uzduž i popreko, a to je pet hiljada kvadrata, bio ispunjen građanima gusto zbijenim, što se množi sa dva, a to je desetak hiljada građana, bez onih u sporednim ulicama. A tu je i ona vidna kilometarska kolona, što bi prema nekim objektivim procenama bilo oko 15.000 građana na ovom protestu.

I nije prvi put da policija koja bi trebalo da ima objektivne kriterujume namerno pogrešila, odnosno slagala. A ne bi trebalo jer je to služba kojoj je dato i oružje. Zna se da za nošenje oružja ostali građani moraju da prođu stroge psihološko- socijalne provere. A pokazalo se da ovakva policija uvek umanji broj protivnika režima a enormno uveća broj njegovih pristalica. Kao na primer skup pred Skupštinom Srbije, 27. juna, gde ih je navodno bilo 207.000, što je šest puta više od stvarnog broja.

A za skup na Slaviji, 23. maja, koji su sazvali studenti izrekli su brojku od 35.000 građana, dok je po Arhivu javnih skupova to iznosilo oko 180.000. Brojnost skupova odražava i odnose političkih snaga, a podsećanja radi za ovih godinu i po dana održani su najbrojniji protesti u istoriji Srbije, od Slavije 22. decembra 2024, do onog 15. marta prošle godine sa više od tri stotine hiljada građana.

Brojevi su civilizacijsko dostignuće, pogotovo kada su došle arapske cifre. U svakoj sferi su prisutne i važne za ljudsko saznanje i relacije. Ne samo kao matematički pojam. O kakvoj namernoj prevari režima se radi govori i najnoviji „dramatični pad“ Begradskog univerziteta. Na Šangajskoj listi BU je svrstan na 544. mesto, za pedesetak mesta niže od pretodnog.

Ali glasnogovornici, pre svih predsednica Skuptine Ana Brnabić i ministar finansija Siniša Mali, optužuju rektora i dekane fakulteta da je to zbog blokade ovih institucija. No, brojke pokazuju prave uzroke. Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić, gde se i te kako vodi računa o brojkama, ukazuje da Srbija iz budžeta izdvaja 0,41 odsto BDP-a za nauku, što je 362 miliona evra. S druge strane Hrvatska izdvaja 650 miliona evra, a Slovenija 648, dok su Zagrebački i Ljubljanski univerzitet svrstani u grupu posle 600. mesta na Šangajskoj listi. One bogatije države izdvajaju više od dva odsto BDP za nauku, jer ona najviše doprinosi razvitku društva.

O odnosu države dovoljno govori da je plata zaposlenog istraživača 113.000 dinara, dok je prosečna plata u Srbiji 118.000 dinara. I najposle, tek nedavno je ukinuta uredba o famoznoj formuli da je svega pet časova nedeljno propisano za naučno istraživački rad profesora, a za nastavu ostalih 35 časova. Ranije je bio odnos po dvadeset časova nedeljno.

Naravno da boljitak za nauku i univerzitet nema sa ovakvim odnosom države kojoj su studenti i profesori najveći neprijatelji, nazivani i tretirani kao blokaderi, teroristi, ustaše…

Autor je novinar iz Šapca

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.