Koliko školska torba treba da bude teška: Gradski zavod za javno zdravlje Beograd objavio preporuke – Društvo

Iz Zavoda navode da školski uzrast predstavlja period intenzivnog rasta i razvoja, tokom koga se formiraju brojne navike važne za zdravlje u kasnijem životu. U ovom periodu deca su svakodnevno izložena različitim opterećenjima, među kojima posebnu pažnju zaslužuju težina školske torbe, način njenog nošenja, dugotrajno sedenje, nepravilan položaj tela i nedovoljna fizička aktivnost.

Pretežak ili nepravilno postavljen ranac može da dovede do zamora mišića, nelagodnosti i bolova u vratu, ramenima i leđima. Pokušavajući da održi ravnotežu, dete se može naginjati unapred, unazad ili u stranu, što dodatno opterećuje mišićno-koštani sistem i narušava pravilno držanje tela.

Međutim, teška školska torba nije dokazani neposredni uzrok skolioze i drugih trajnih deformiteta kičme. Njihov nastanak je složen i povezan sa brojnim faktorima. Ipak, prevelika težina i nepravilno nošenje ranca mogu izazvati bol, mišićni zamor, promene položaja tela i dodatne tegobe kod dece koja već imaju probleme sa kičmom.

Očuvanje zdravlja kičme školske dece zajednička je odgovornost roditelja, nastavnika, škole, zdravstvenih radnika i same dece. Dobro odabran i pravilno postavljen ranac, manje nepotrebnog tereta, svakodnevno kretanje i blagovremeno prepoznavanje tegoba jednostavne su mere koje mogu značajno doprineti zdravijem i bezbednijem odrastanju.

Najčešći poremećaji držanja i deformiteti mišićno-koštanog sistema kod školske dece u Beogradu

Na osnovu podataka sistematskih pregleda dece školskog uzrasta obavljenih tokom školske 2023/2024. godine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti najčešća utvrđena patološka stanja su: deformiteti stopala, loše telesno držanje, deformiteti kičmenog stuba i deformiteti grudnog koša. Deformiteti stopala utvrđeni su kod 22,4% pregledane dece, dok je loše telesno držanje bilo prisutno kod 10,3% pregledane dece, pri čemu je ono izraženije kod dece srednjoškolskog uzrasta.

Od deformiteta kičme najčešća je kifoza (krivljenje grudnog dela kičme unazad) sa zastupljenošću od 7%, dok je skolioza (bočno krivljenje kičmenog stuba) prisutna kod 5,2%, a lordoza (preterano krivljenje kičme unapred ili gubitak fiziološke zakrivljenosti) kod 0,4% pregledane dece. Deformiteti grudnog koša utvrđeni su kod oko 1,8% pregledane dece.

Koliko bi školska torba trebalo da bude teška

Torba sa svim knjigama, priborom, opremom, hranom i vodom treba da bude što lakša. Preporuka medicinskih stručnjaka, pre svega ortopeda i fizijatara, je da težina školske torbe sa školskim priborom i pratećom opremom treba da iznosi 5-10%, do maksimalno 15% telesne težine deteta, iznad čega ona štetno deluje na koštano-mišićni sistem i njegov razvoj.

Poželjno je težiti donjoj granici i, kad god je moguće, zadržati težinu torbe od oko 10% telesne težine deteta. Ipak, ne postoji jedna granica koja odgovara svakom detetu, pa treba uzeti u obzir uzrast, telesnu građu, snagu, zdravstveno stanje, dužinu puta do škole i način kretanja.

Na primer, dete telesne mase 25 kg trebalo bi da nosi torbu tešku oko 2,5 kg, a svakako ne težu od 3,75 kg. Ukoliko se dete muči da podigne ranac, naginje napred dok hoda ili se brzo zamara, teret treba smanjiti bez obzira na izmereni procenat.

Osim težine školske torbe, pažnju treba posvetiti i njenom obliku i veličini.

Kako pravilno odabrati školsku torbu

Iz Zavoda navode da pri izboru školske torbe /ranca treba voditi računa o sledećem:

– Ranac treba da odgovara visini i telesnoj građi deteta. Veći ranac nije nužno bolji, jer podstiče nošenje više nepotrebnih stvari

– Prazan ranac treba da bude što lakši, ali dovoljno čvrst da zadrži oblik

– Gornja ivica ne bi trebalo da bude iznad ramena, a donja bi trebalo da se nalazi u visini struka ili nekoliko centimetara iznad njega

– Ranac ne treba da bude širi od trupa deteta

– Treba da ima dve široke, podesive i adekvatno postavljene naramenice kako bi se težina podjednako rasporedila na oba ramena

– Poželjna su ojačana leđa koja štite dete od pritiska tvrdih i oštrih predmeta

– Grudni i pojasni kaiš pomažu da ranac ostane uz telo i da se teret ravnomernije rasporedi

– Više pregrada olakšava pravilan raspored sadržaja i sprečava njegovo pomeranje

– Reflektujući elementi doprinose boljoj uočljivosti deteta u saobraćaju, naročito pri smanjenoj vidljivosti

Kako pravilno spakovati ranac

Težina ranca ne zavisi samo od knjiga. Pernica, sveske tvrdog poveza, flašica vode, užina, sportska oprema, elektronski uređaji i predmeti koji su ostali od prethodnih dana mogu znatno povećati opterećenje.

Zato je važno nositi samo knjige, sveske i pribor koji su potrebni za taj dan, a najteže predmete postaviti u pregradu najbližu leđima. Sadržaj torbe treba rasporediti ravnomerno kako se ne bi pomerao tokom hoda, a kada je to moguće, koristiti sveske mekih korica i lakši školski pribor. Flašicu vode i druge predmete treba rasporediti tako da ne opterećuju samo jednu stranu. Najmanje jednom nedeljno potrebno je pregledati torbu i ukloniti nepotrebne stvari, a torbu svakodnevno pakovati prema rasporedu časova za naredni dan.

Kako pravilno nositi ranac

Ranac se uvek nosi na oba ramena. Nošenje preko jednog ramena dovodi do neravnomernog opterećenja i naginjanja tela u stranu.

Naramenice treba podesiti tako da ranac prileže uz leđa i ne klati se tokom hoda, da teret bude postavljen visoko i blizu središnje linije tela, kao i da naramenice ne stežu i ne ostavljaju tragove na ramenima. Pravilno podešen ranac treba da omogući detetu da hoda uspravno i nesmetano.

Pri podizanju torbe/ranca sa poda dete treba da savije kolena, priđe torbi i podigne je snagom nogu, bez naglog savijanja i uvrtanja u struku. Ranac ne treba nositi tokom vožnje u automobilu ili drugom vozilu jer može ometati pravilno postavljanje sigurnosnog pojasa.

Da li su torbe sa točkićima dobro rešenje?

Torbe sa točkićima mogu smanjiti opterećenje leđa kada dete mora da prenosi težak sadržaj na ravnoj i prohodnoj površini. Međutim, nisu uvek praktične: povlačenje samo jednom rukom može neravnomerno opteretiti rame i trup, dok točkovi i produžena ručka povećavaju težinu same torbe. One mogu nositi i veći rizik od saplitanja u gužvi, na neravnom terenu i stepenicama.

Umesto da se torbe sa točkićima bezuslovno preporučuju ili isključuju izbor treba prilagoditi uslovima u školi, putu koji dete prelazi i njegovim individualnim potrebama.

Kako prepoznati da li je ranac pretežak?

Ranac je verovatno pretežak ili nepravilno podešen ako dete ne može samostalno i lako da ga podigne i stavi na ramena, ako se pri hodu naginje ka napred, ka nazad ili u stranu, brzo se zamara ili zadiše nakon kratkog hoda, oseća bol ili ukočenost u vratu, ramenima ili leđima, kao i ako oseća trnjenje, slabost ili gubitak osećaja u rukama. Na problem mogu ukazivati i crvenilo ili tragovi na ramenima, promena načina hoda, izbegavanje nošenja torbe, kao i žalbe deteta da je torba teška ili neudobna.

Bol koji traje, ponavlja se, budi dete noću, praćen je slabošću, trnjenjem, promenom hoda ili vidljivom asimetrijom ramena i leđa zahteva pregled izabranog pedijatra, koji će proceniti da li je potrebno dalje ispitivanje.

Preporuke roditeljima

Zavod preporučuje da roditelji uključe dete u izbor ranca, ali da pri kupovini prednost daju odgovarajućoj veličini, maloj težini i funkcionalnosti. Savetuje se da povremeno izmere težinu deteta i napunjenog ranca, kao i da nauče dete da pravilno koristi obe naramenice i, ukoliko postoje, grudni i pojasni kaiš.

Roditelji bi trebalo da provere da li je ranac dobro podešen i da li dete sa njim može uspravno i nesmetano da hoda, a mlađoj deci da pomognu u pakovanju torbe prema rasporedu časova. Preporuka je i da jednom nedeljno zajedno sa detetom pregledaju sadržaj ranca i uklone nepotrebne stvari.

Posebnu pažnju treba obratiti na detetove žalbe na težinu torbe, umor, bol ili trnjenje, uz istovremeno podsticanje pravilnog sedenja, redovnih pauza tokom učenja i svakodnevne fizičke aktivnosti.

Ako dete svakodnevno mora da nosi veliki broj knjiga, roditeljima se savetuje da o tome razgovaraju sa učiteljem ili odeljenjskim starešinom.

Preporuke školama i nastavnicima

Zavod ističe da se problem teških školskih torbi ne može rešavati samo promenom ponašanja deteta, već da su neophodne i odgovarajuće organizacione mere u školama.

Preporučuje se obezbeđivanje ormarića ili drugog bezbednog prostora za odlaganje dela udžbenika i pribora, kao i blagovremeno i precizno obaveštavanje učenika o tome šta je potrebno da ponesu narednog dana. Škole bi trebalo da izbegavaju zahteve da učenici nose nepotrebne udžbenike i dodatne materijale, da preporučuju lakše sveske mekih korica i manjeg formata i da, kroz bolju koordinaciju rasporeda časova i potrebnog materijala, smanje svakodnevno opterećenje učenika.

Deo nastavnog materijala, kada je moguće, trebalo bi da ostane u učionici. Preporučuje se i promišljena upotreba elektronskih sadržaja, uz vođenje računa o vremenu provedenom pred ekranom, pravilnom položaju tela i redovnim prekidima sedenja. Važna je i edukacija učenika i roditelja o pravilnom pakovanju, podizanju i nošenju ranca, kao i o značaju fizičke aktivnosti, dok posebnu pažnju treba posvetiti deci koja duže pešače do škole i onoj koja već imaju zdravstvene tegobe.